backdoor.rs

Doktor Dani!

Ovdje mozete pisati o nekadasnjim igracima sirom svijeta koji su zavrsili karijeru ili su pri kraju iste.
Posto sam ja dobio dozvolu da otvorim temu,ja cu i zapoceti imenom iz Premijer Lige.

Posto sam gotivio trojac Aston Ville :Young-Agbonlahor-Carew ,odlucio sam da se prisjetim majstorija jednog od najbrzih igraca na Pes-u 2010. i uopste,te ostao zaprepascen

Gabrel Agbonlahor ima samo 32 godine i povukao se u martu ove godine iz fudbala...kaze da je sve ostvario i da je vrijeme da Aston Villu gleda kao navijac.
On je u dresu Aston Ville odigrao 391 utakmicu i postigao je 86 golova.

Da se upišem i ja na ovu temu. Trudiću se da makar jednom nedeljno podsetim na neke od bivših igrača.

Počećemo od Alvara Rekobe, za mene jedan od onih igrača koji nisu zablistali onoliko koliko su bili talentovani. Kada je hteo da bude mašina, bio je, kada mu se nije igralo, statirao je.

Većina podataka uzeta je sa Vikipedije, plus neka moja sećanja na El China. Igrao je na poziciji AMC.



Izvor: Tviter.

Prvo što mi pada na pamet je da je u vreme kad je Ektor Kuper bio na klupi Intera Rekoba bio džoker. Strašna generacija Intera, meni lično verovatno i najjača generacija nekog tima, a da nije uzela titulu... Kad vidite da su kroz Inter tih godina (neki su tu dominaciju u Italiji i dočekali) prošli Toldo, Kanavaro, Blan, Šimić, Emre, Mati Almeida, Kili Gonzales, Sedorf, Vijeri, Ronaldo, jedne godine i Batistuta... Ma, mogu do sutra brojati.

Prejak je Kalčo tih godina bio. Najveću šansu s početka novog milenijuma Inter je propustio kada je 2002. izgubio od Lacija 4:2 u poslednjem kolu.

No, da se vratimo na Alvara.

Urugvajac karijeru započinje u Danubiju sa nepunih 17 godina, gde provodi nepune dve godine i prelazi u Nacional. Već na početku sezone 1996/97 Nacional sklapa dogovor sa milanskim Interom, za koji će Alvaro (računajući i pozajmice) nastupati jedanaest godina.

Prvu utakmicu u Interu, a odmah u tandemu sa Ronaldom protiv Breše, koju predvode braća Filipini, mlađani Pirlo, Mauricio Neri. Debi okončava sa dva postignuta gola i donosi Interu trijumf od 2:1. Ubrzo je poslat na pozajmicu u Veneciju, gde je nastupao zajedno sa Rambom Petkovićem, uz čiju je pomoć Veneciji obezbedio opstanak u sezoni 1999/00.

Nakon pozajmice u Veneciji vraća se u Inter gde ostaje do 2007. godine. Period u Interu biće upamćen po tome što nikako nije uspevao da se dokaže u potpunosti. Rekobu su problemi pratili i van terena, poznata je afera oko lažnog pasoša.

Njegovu karijeru najbolje je opisao Masimo Morati sledećom rečenicom

Alvaro je bio kao Inter, uvek je umeo da iznenadi. Umeo je da bude lenj, a umeo je da učini nešto što niko nije pre njega.

Izvor: The Versed

Pre povratka u prvi klub usledile su epizode u Torinu i Panioniosu. Karijeru je završio u Nacionalu 2015. Za reprezentaciju Urugvaja odigrao je 68 utakmica i dao gol.

Da me sada pitate da u dve reči opišem Alvara, samo bih rekao „neiskorišćeni potencijal”.

С обзиром да данас почиње Калћо,а Леће је нови-стари прволигаш ред је да се подсјетимо овог мајстора!

Gabriel Omar Batistuta

Karijeru je počeo u klubu Njuels old bojs za koji je postigao 4 gola u 16 nastupa. Nakon toga je igrao za najveće argentinske klubove i ljute rivale Boka Juniors i River Plejt, dok je inostranu karijeru gradio u Italiji u Fjorentini, Romi i Interu, posle čega je otišao u Katar. Tokom karijere najčešće je nosio broj 9.

Sa 184 postignuta gola, osmi je najbolji strelac italijanskog prvenstva svih vremena. Zbog svojih golgeterskih sposobnosti nosio je nadimak „Batigol”. Krasili su ga odlična tehnika, dobar, precizan šut, a publici je ostao u sećanju i po odličnom izvođenju slobodnih udaraca. Kada je 1993. godine Fjorentina ispala u seriju B odlučio je da ostane u klubu i pomogne mu da se vrati u prvu ligu. Nakon tog poteza postao je ljubimac navijača u Firenci, zadobio kapitensku traku i sa Fjorentinom je te godine osvojio seriju B i uspešno se plasirao u Seriju A. Odmah, po povratku u društvo najboljih, Fjorentina je zasijala u punom svetlu, domogla se gornjeg dela tabela, a Batistuta je osvojio titulu najboljeg strelca italijanske lige u sezoni 1994/95. sa 26 golova. Takođe, iste godine je osvojio italijanski kup. Naredne četiri godine je predvodio Fjorentinu u pokušajim da osvoje Skudeto, ali mu to nije pošlo za rukom, pa je posle odluke čelnika kluba da prodaju najbolje igrače, odlučio da napusti klub. To se nije dopalo navijačima kluba pa su demolirali stadion zahtevajući od uprave Fjorentine da na svaki način zadrže Batistutu. Kako bi ga ubedili, navijači su finansirali izgradnju spomenika Batistuti koji se i danas nalazi u blizini kluba. Ipak, s obzirom da uprava nije popustila, Batistuta prelazi u Romu sa kojom osvaja Skudeto u sezoni 2000/2001. i na 28 utakmica postiže 20 golova. Naredne dve sezone ostaje u Romi, a zatim prelazi u Inter gde zbog povrede igra samo nekoliko utakmica i postiže 2 gola. S obzirom da se već nalazio u poodmaklim fudbalskim godinama odlazi u Katarski Al Arab gde ga proglašavaju najboljim igračem lige. Takođe, na 18 utakmica u ligi postigao je čak 25 golova tokom prve sezone, što je apsolutni rekord lige svih vremena. Oprostio se od fudbala 2005. godine. Mnogi obožavatelji fudbala u Argentini pamte rečenicu legendarnog Dijega Maradone „Ako iko zaslužuje da me nadmaši, onda je to Batistuta”.

Danas Bati čeka operaciju i ugradnju proteze u zglobove jer po završetku karijere trpi konstantne bolove. Toliko je u jednom trenutku bio loše da je morao u invalidska kolica.

Živeo Batigol i šaner!

https://mondo.rs/Sport/Fudbal/a1228769/ ... ija-A.html

Odičan tekst mondovaca, pročitajte.

Da se ne zaboravi najbolji strijelac u istoriji Svjetskih prvenstava

Kakav je ovo duel bio

Za Čekića

Nije majstor, ali ja zato čovek koji je imao ogromnu srčanist i muda.