Ono što je obeležilo je svakako ulazak u Ligu šampiona i želja da to ponovimo i u sledećoj, ovoj sad već tekućoj sezoni. Krenimo redom, sezonu smo počeli u Rigi u Letoniji. Kao i uvek kada se počinje u prvom kolu obično bude neko egzotično putovanje na istok Evrope. U Rigi nas je dočekao malo poznati Spartaks iz Jurmale, teška utakmica, prva takmičarska u sezoni i čuvene teške noge. Rezultat 0-0, solidna igra, ali ako se uzme u obzir protivnik, očekivali smo pobedu. Nakon toga dolazi Beograd, celu utakmicu se mučimo i obilazimo oko šesnaesterca. Međutim uspevamo da slomimo Spartaks i da se probijemo u 2. krug kvalifikacija. Druga utakmica, ponovo istok i ponovo stara sovijetska škola, Suduva iz Marijanpolja. Uz dve solidne partije 3-0 (Beograd), 2-0 (Litvanija)
Prvi ozbiljan ispit Spartak iz Trnave. Prvu utakmicu igramo u Beogradu pred skoro 38 000 ljudi. Osećalo se na toj utakmici da su ljudi željni nečeg velikog i konačno da probijemo tu barijeru. Gledamo odličnu utakmicu i u 23. minutu penal za nas koji hladnokrvno rešava Ben. Međutim, svega minut i po posle primamo gol koji se ispostavlja kao konačnih 1-1 i bojazan pred revanš. Detalj koji se pokazao pogrešnim, jeste koreografija koju smo posvetili Ratku Mladiću, zbog koje smo kasnije bili kažnjeni sa 72000 hiljade evra i praznim tribinama. U Slovačkoj smo imali identičnu situaciju kao u Beogradu. Domaćin poveo, a gost praktično u sledećm napadu izjednačio. Utakmica ide u produžetke gde Radonja rešava utakmicu nakon odlične akcije. Imali smo i dosta sreće jer su nas slovaci stisli do kraja pa smo se branili kako smo stigli. Na kraju, zasluženo odlazimo u predvorje Lige šampiona.
Red bull Salcburg, ni dan danas nije jasno kako smo ih smantali u Austriji za 3 i po minuta. Posle 0-0 u Beogradu pred praznim tribinama mi odlazimo u Austriju sa Ligom Evrope u džepu i Ligom šampiona u nadi. Nada nam se isplatila neopreznost austrijanaca i naša napaljenost bila je dovoljna da za 3 i po minuta od 2-0 stignemo do 2-2 i rešimo da odemo u LŠ.
Tamo nimalo laki protivnici, žreb nam donosi Liverpul, Napoli i PSG. Ispostavilo se najteža grupa u celom takmičenju. Sem Pariza, nismo se obrukali ni u jednoj utakmici već smo se svuda muški pobili. Liverpul = Istorija koju smo iskrojili i pobeda o kojoj će se pričati, kao i o junaku te utakmice Milanu Pavkovu.
Nešto što je obeležilo kraj sezone je odlazak kapitena Nenada Milijaša u zasluženu penziju.
I mrlja na celu sezonu, okretanje istorije i pripisivanje titule iz 1946. godine, na silu ili ne, nekako ostaje da to nije trebalo dirati, već da ova sezona bude sezona kada ćemo slaviti treću zvezdicu, proleće u Evropi i duplu krunu.
