2019. godinu pamtiću po...

[Tommen]

Glas ide za Novaka jer pokusavam Aba polufinale da zaboravim

[Sezione]

E jbg, probao sam

[CikaZika]

E jbg, probao sam

Jedino ono prvo sto si naveo da ti stavim za glasanje, ostalo je tuzno sve

[Tajler Darden]

Sa nekim malim zakašnjenjem da bacim par svojih utisaka...

Prvo da kažem da sam glasao za finale Vimbldona... Neko kratko obrazloženje bilo bi da takav meč teško da će se ponoviti u narednim godinama. Okej, imali smo finale Nadala protiv Rodžera 2008. godine, bolji tenis je bio, dosta uzbuđenja, prekidi zbog kiše, dva igrača u svom prime periodu, odnosno, Nadal koji je prvi vrhunac karijere dosegao nakon tog finala, ali... Ovo mi je bilo specijalno, zato što smo imali duel dva starija igrača, od toga je Federer već veteran, koji i dalje praši kako stigne.

Prva godina kako je uveden tajbrejk u petom setu i odmah u finalu se dolazi do njega. Fudbalska atmosfera, svi protiv Novaka, a Novak je tada najjači. Nikada nisu i neće naučiti to. Dve meč lopte, ples po tankoj žici i onda onaj ulazak u taj brejk, gde se od prvog poena vidi da Đoković postaje zid.

Subjektivno mi je zbog svih okolnosti najdraži taj 22.9 i Sumin gol u derbiju...

Počasni glas ide Dirku Novickom i njegovom povlačenju iz sveta košarke. Dirk je kroz karijeru postavio standarde kakve teško da će neki Evropljanin ponoviti. Kad samo vidite da je čovek trajao 15+ godina, možemo zaustaviti svaku priču. A opet valja pomenuti i setiti se tog prstena 2010/11... Okupili se stariji igrači (Dirk, Kid, Merion, Džet Teri, Peđa, Tajson Čendler, dobro i Brajan Kardinal ) i očitali bukvicu prvo LAL, pa zatim Oklahomi i za kraj Majamiju, gde je Lebron verovatno odigrao i najslabije finale ikada.

Drugo počasno pominjanje je Luis Skola. Čovek od 40 leta vodio je reprezentaciju do finala Svetskog prvenstva. Fenomen koliko je posvećen samoj igri i koliko je poštuje. Primer za sve ove balavce koji prolaze kroz moj Partizan i beže iz kluba čim prvi put osete nezadovoljstvo. Sjajna sportska priča, moj naklon za majstora.

Poslednja dva čoveka koja ću pomenuti, jesu NBA šampioni, Kavaj Lenard i Mark Gasol. Prvo Kavaj koji je doneo Kanadi nešto što verovatno neće niko skorije. Majstor je došao, video, počistio i osvojio. Jesu dobrog udela imale i povrede Golden Stejta, ali je bila sudbina da dominaciju Ratnika okonča neko koga je baš igrač Voriorsa na smećarski način povredio.

Post završavam Gasolom, koji je uz prsten dodao i Svetsko prvenstvo. Za mene najbolji Evropljanin prošle sezone... Četiri slobodna bacanja kao kap protiv Australije u onim završnicama verovatno su donela Španiji titulu. Argentina je već bila čista formalnost, pošto je razlika klasi očita.

PS Želja mi je da u narednoj godini svoj put nastavi da krči Smailagić... Čisto da pokaže da je rad sve.

[Tommen]

Bravo za post Tajler

[dacolik]

Glas ide za Novaka jer pokusavam Aba polufinale da zaboravim

Suzdrzacu se nekako...

Spoiler!

crko da bog da

[Brižni-ponovo napada]

Po tome što sam upoznao jebačicu pod imenom Tommen


A najdraže mi je što sam imao sreću da uživo gledam onu bombu Suminja,mentalno poremećenog brata.

[fabricio]

Gospodja sa prsticem je zasluzila mesto na listi, ali tu je Novak pa necu da zamerim adminima.

[FKCZ]

Fali po meni finale CZ Budućnost (Maksimir moje mladosti) kao i Raduljica amater na mestu kapitena i Jokić kao četvorka.

[Monogamija]

Da ste me pitali za prošlu godinu, to bi svakako bilo proleće u Evropi Zvezde i Partizana i plasman u LŠ tokom leta. Ove 2019. svakako mi je obeležilo prerano ispadanje košarkaša. Obzirom na očekivanja i ekipu koju smo imali 5. mesto je ispod očekivanja, posebno ako se uzme u obzir da nas je izbacio čovek od cirka četres godina.

Drugi utisak je svakako plasman Zvezde u LŠ i pored dva jako teška kruga Kopenhagen i Jangeri, međutim, igra u grupi je bila za svaku osudu, no da ne detaljišem ovde.

Treći momenat je odlazak legende Saleta Ilića poslednjeg gospodina u kopačkama kojeg je Srbija imala. Takođe, šokantno ispadanje Partizana iz LE je jedna od sportskih stvari po kojima ću pamtiti ovu 2019.

Četvrta pozitivna stvar je odbojkaška reprezentacija Srbije. Postali smo šampioni po treći put i dobili Bobu Kovača, harizmatičnog čoveka koji pre svega oseća ekipu i ume da digne iz mrtvih.

I na kraju, ne toliko neočekivano, ali opet treba ostati zabeleženo, odlazak Vladana i dolazak legende Dekija Stanković.

[CikaZika]

Fali po meni finale CZ Budućnost (Maksimir moje mladosti) kao i Raduljica amater na mestu kapitena i Jokić kao četvorka.

To je ovo da kazemo pod ulazak Zvezde u EL i Srbija na SP.

Mnogo je opcija konkretnih, pa smo malo generalizovali.

[Sezione]

Dadoh glas za Saletovu penziju. Nisu navijaci Partizana zasluzili ovakvu legendu.