Željko Obradović je otišao. Bez pravog objašnjenja na brojna pitanja koja poslednjih dan more navijače Partizan Mozzart Beta. Oni su svoj bes usmerili na upravu crno-belog kluba na čelu sa Ostojom Mijailovićem. A šta na sve te optužbe – među kojima je možda najteža bila ona da kliub sada bira između Obradovića i Mijailovića – kaže predsednik Partizana?
Prvo, da mu je Obradović još pre utakmice sa Panatinaikosom rekao da ga igrači ne poštuju, ne slušaju i neće da sprovedu akcije koje nacrta. I da mu je u sredu ujutru saopštio da podnosi ostavku, te da je sam Žoc insistirao.
Drugo, da nisu tačne optužbe da je on menjao Željkovu oproštajnu poruku. Ni u reči. Te da je sam Obradović insistirao da se ona objavi na klupskom sajtu još pre no što ju je Upravni odbor zvanično odbio. Iako se sam Partizan između te dve stvari i sam zahvalio Obradović. Što prema rečima Mijailovića, ne znači da je Upravni odbor olako prešao Obradovićeve ostavke.
No, krenimo redom.
“Nažalost, Željko Obradović više nije trener Partizana. Mi smo radili na tome već četiri ili pet dana. Svi smo već umorni od te teme, jer se stvorila neka mistifikacija, a stvar je vrlo jednostavna”.
Puklo je posle poraza od Panatinaikosa u Atini. Ali bilo je i uvertire.
“Postoji dešavanje pred naš polazak u Atinu, jer smo svi zajedno otišli, Željko Obradović se požalio na situaciju sa igračima. Dan pred polazak u Atinu sam zakazao hitan sastanak sa Zoranom Savićem, tadašnjim sportskim direktorom, i celim stručnim štabom. Dan pred polazak, na jednu jedinu temu sastanak: šta se dešava sa rezultatima i odakle to nepoštovanje igrača prema šefu stručnog štaba? Rekao sam stručnom štabu da imajiu potpunu podršku i pitao da li treba klub nešto dodatno da uradi? Željko je rekao da ga igrači ne poštuju, da ne slušaju, da ne zna kako da reši to. Ja sam prekinuo odmah tu temu. Nisam sazvao sastanak na temu bilo kakvih ostavki. Zaključak je bio da ja, kad se vratim iz Atine, obavim razgovor sa svim igračima ponaosob. Da im objasnim da se svi ugovori isplaćuju, da je situacija teška. I onda smo zajedno otišli u Atinu“.
A tamo – debakl. I ona serija 0:25.
“Kada je bilo 0:25 video sam da se sve okrenulo protiv nas. Kao da smo kao brod udarili. Malo je falilo da zaplačem kada sam preko puta video Željka kako izgleda. Ujutru mi stiže poruka: Da li imaš vremena da sečujemo na tri minuta. Dok završavam taj konferens-kol na kome sam bio, prolazi mi kroz glavu da može da se desi to. Zvao sam ga posle nekoliko minuta“.
Prvi sastanak baš na temu ostavke.
“Željko mi je rekao: Vidi, ja sam svoju odluku doneo, to sam saopštio svom stručnom štabu, sada saopštavam tebi. Ovo sam namerno uradio sada, da imate vremena do reagujete jer je reprezentativna pauza. Zdravstveno se loše osećam, umoram san od svega. Izbezumljen sam ćutao, bio sam se iskreno potpuno izgubio. Rekao sam: Sačekaj, zaustavi se malo, da se smirimo. Željko je odgovorio: Ne, ja sam svoju odluku doneti i neću je promeniti. Rekao je da će zvati Ivana, portparola, da sastavi poruku, da se zahvali svima vama, navijačima“.
Kako dalje teče dan...
“Hitno sam doleteo, video sam da se vest pojavila, očigledno je neko iz stručnog štaba javio nekome da je Željko otišao. Posle sat vremena me je zvao Ivan, da kaže da je Željko poslao to pismo i da će me zvati. Posle minut me je zvao Željko, rekao sam: Napravio sam svoju verziju pisma, voleo bih da pogledaš, da pustimo zajedno na sajtu. Tu je bila samo dilema da li da bude konačna ili neopoziva ostavka. Ja nisam ništa menjao. Reč nijednu. Samo je bilo pitanje da li konačna ili neopoziva. Ali poruku je usaglasio sa PR-om, i odobrio je pre puštanja“.
A, zašto je ona objavljena pre no što je ostavka uopšte usvojena?
“To je bila želja Željka Obradovića. On je tako želeo, ne koristi društvene mreže, nije imao kako drugačije da se obrati. Rekao sam da sačekamo Upravni odbor. On je rekao da se pusti. I mi se jesmo zahvalili, to marketing služba radi po automatizmu. Ali nigde ne piše da smo prihvatili ostavku“.
Dalje, prvo Upravni, pa Izvršni odbor.
“Jedina tema je bila ostavka Željka Obradovića. Svi članovi UO su tu vest videli iz medija, i rekli smo: Šta god da uradimo, on mora da ostane! Ako ga ne poštuju igrači, promenićemo sve igrače. Bila je atmosfera: Ovo moramo da završimo po cenu života svih nas. Jer Željko je u Partizanu više od trenera. I ja sam mu otkucao poruku: Tvoja ostavka je odbijena. Ne postoje uslovi koje nećemo ispuniti da ostaneš trenera. I zamolio sam da sednemo, jer ljudi iz Izvršnog odbora hoće da razgovaraju sa tobom. On je rekao da nema problema da sednemo“.
Izvršni odbor je bio jednoglasan, među njima i potpredsednik Dejan Čakajac.
“Čakajac je potpredsednik kluba. Glavni sponzor kluba. Izdvaja velika sredstva za klub i ima veliko poštovanje prema Obradoviću. Drugo, svi smo mi Čačani. I tu ima nekog poštovanja. Čakajac je rekao da moramo da učinimo sve da on ostane. On je iz voza sa porodičnog poštovanja bio sat vremena na konferens kolu. Svaki član, uključujuči i Čakajca su jasno i nedvosmisleno rekli: Željko, ti moraš da ostaneš. Ako treba da sve ugovore raskinemo, sve ćemo raskinuti, samo da ostaneš. Ja sam mu rekao: Ne postoji stvar koju nećemo da uradimo da ostaneš. Odmah mi daj ugovore igrača koji su te vređali ili te nisu poštovali i odmah ću ih iscepati. Krenuo je široko na diskusiju. Suština njegovog govora je bila: Ja sam svoju odluku doneo, odluka je konačna, ja neću da je povučem. Mene ovo ljudski pogađa. Ja volim ovaj klub, igrači neće da slušaju, ja ne znam šta da uradim da ovo promenim. Rekao sam mu da ćemo i ciljeve da promenimo, evo neka budemo 20. na tabeli. Samo da ostaneš do kraja sezone bar. Nudio sam mu dva dana ranije da izabere u funkciju u klubu. On je rekao: Ne, ja želim da rasteretim sve u sistemu kluba“.
I rečenica koja je zapanjila sve prisutne.
“Rekao je: Ne želim da doživim tragediju na klupi Partizana, a da li to vi želite? Neki ljudi su plakali, ljudi koji su vodili zapisnik“.
Idemo na druge optužbe o navodnim nesuglasicama izmeđi predsednika i trenera. Recimo, one da je Mijailović dovodio Obradoviću igrače koje nije hteo. Konkretno, Dilana Osetkovskog.
“Sve transfere smo radili zajedno. Ja sam uvek bio zadužen samo za novac. Dilan Osetkovski je doveden na početku sezone. Samo je bila dilema oko nekog doping testa ranije. Zoran je na osnovu iskustva da će taj ugovor da se raskine, na kraju je ostao potpisan, bio je važeći. Ja sam rekao da smo sve već dogovorili i usaglasili smo se da ga dovedemo“.
Na udaru navijača posebno je Džabari Parker.
“Obradović je donosio konačnu odluku o svakom igraču. Savić ih je tražio. Ja sam se pitao za novac i za dužinu ugovora. Željko mi je rekao: Ako dovedemo Parkera završili smo veliki posao. I mi smo obeubedili novac. To jeste veliki ugovor, čak i preko uslova Srbije, najveći u istoriji Partizana“.
O pričama da je ulaznice koje je Obradović kupovao delio menadžeru Mišku Ražnatoviću..
“Prvo, uvek je Željko Obradović kupovao ulaznice. I ta mesta su desno od mene. Miško Ražnatović kupuje sezonsku kartu, ali skroz na kraju reda, ne gde sede članovi Željkove porodice i prijatelji“.
O pričama da su igrači “bušili” Obradovića…
“Imali smo mi specifičnu situaciju još sa onom tučom trojice naših igrača prošle sezone, za to se zna. Ozbiljno je to naštetilo imidžu kluba. I jedan od tri cilja za ovu sezonu je bio disciplina u ekipi. Zoranu Saviću sam rekao da je njegova dužnost da postupa po Disciplinskom pravilniku. I od početka sezone on je izricao kazne, svi su plaćali. Pokušavali smo da kaznama rešimo tu situaciju. Ja sad ne mogu da targetiram igrače, jer ja nisam sa njima radio. Juče smo opet sedeli sa članovima stručnog štaba, da pitamo šta je sve tačno bilo. Otkrili su nam neke po meni nenormalne stvari. Da pojedini igrači psuju članove stručnog štaba. Sa nekima ćemo raskidati ugovore. Jer u Partizanu su za prošlu i ovu godinu svi isplaćeni. U evrocent. I imamo tri plate unapred sad da pratimo“.
Ali...
“Videlo po tim oscilacijama, šta znači serija 0:25? To znači da neko neće da igra“.
Na kraju i o pričama da je Obradović postavio i uslov da – Mijailović ode.
“Nikada za četiri i po godine nisu postojala neslaganja između nas dvojice. Mi jesmo imali rasprave oko strategije razvoja kluba, ali nikada svađe. Obezbedili smo za sve ovo vreme oko 90.000.000 evra za ukupan budžet kluba. Naš budžet godišnji je od 10.000.000 evra u prvoj Obradovićevoj sezoni rastao do 27.000.000 evra. Kada je dolazio, Željko mi je samo rekao: Ja hoću da mi ti garantuješ novac. Ne moj, nego za igrače. Ja neću da radim sa nezadovoljnim igračima. Od njegovog dolaska smo vrlo malo kašnjenja imali, uglavnom oko desete plate, u junu ili julu kada iscrpite kasu. Ali smo tokom leta uvek to rešavali. I tada nam je Željko pomagao da smiri igrače, na tome moram da mu se zahvalim“.
I još jedan Mijailovićev primer koji bi trebalo da potvrdi da je imao dobar poslovan odnos sa Obradovićem.
“Još ranije, tokom nekih pregovora o ugovoru, sedeli smo član Upravnog odbora, Obradović i ja. I poslednji, četvrti prisutan na tom sastanku je pitao: A šta ako tebi, Ostoja, neko kaže, pošto su oko Partizana uvek neke političke tenzije, nemoj da produžiš ugoovr sa Željkom. Ja sam rekao: Ako se to desi, taj dan potpisujem tvoj ugovor, pa mogu ja istog dana da podnesem ostavku. Tada mi je Željko rekao, uvek ću se toga sećati: Ja nisam radio sa predsednikom koji je više uradio za klub od tebe. I tvoj sistem ne može da funkcioniše ni bez tebe, ni bez mene“.
Dakle, Mijailović ne razmišlja o ostavci?
“Nema šta da podnesem ostavku, Nama je sledeća godina svakako izbora. A nek se pojave svi stručnjaci. Ja kad sam dolazio pre osam godina niko flašicu vode nije došao da unese. Ovi što su najbučniji – flašicu vode nisu uneli... Ako moja ostavka rešava nešto, mogu odmah da je podnesem. Ali mi u narednih godinu i po dana imamo obaveze prema igračima od 28.000.000 evra. Nama može da se desi da doživimo sudbinu vaterpolo kluba Partizan. Da se vratimo u kameno doba, kao kada sam ja dolazio sa dugovima od 15.000.000 i budžetom od 1.300.000.“
Intervju Ostojića.
Bilo bi lepo da Želimir izađe u javnost i da iznese svoju verziju i da demantuje ako nešto nije istina.
